Пусть бы господин мой шел, не задерживаясь из-за меня, раба своего. А я пойду неспешно, как идет скот, который предо мною, и как идут дети, и приду к господину моему в Сеир».
да пред̾и́детъ господи́нъ мо́й пред̾ рабо́мъ свои́мъ: а҆́зъ же ѹ҆крѣплю́сѧ на пѹтѝ ѹ҆медле́нїемъ ше́ствїѧ моегѡ̀, є҆́же предо мно́ю, и҆ ѩ҆́коже возмо́гѹтъ и҆тѝ дѣ́ти, до́ндеже прїидѹ̀ къ господи́нѹ моемѹ̀ въ сиі́ръ.