Job 7 глава

Job
English Standard Version → Елизаветинская Библия

 
 

“Has not man a hard service on earth, and are not his days like the days of a hired hand?
 
Не и҆скѹше́нїе ли житїѐ человѣ́кѹ на землѝ, и҆ ѩ҆́коже нае́мника повседне́внагѡ жи́знь є҆гѡ̀;

Like a slave who longs for the shadow, and like a hired hand who looks for his wages,
 
и҆лѝ ѩ҆́коже ра́бъ боѧ́йсѧ гд҇а своегѡ̀ и҆ ѹ҆лѹчи́въ сѣ́нь; и҆лѝ ѩ҆́коже нае́мникъ жды́й мзды̀ своеѧ̀;

so I am allotted months of emptiness, and nights of misery are apportioned to me.
 
та́кожде и҆ а҆́зъ жда́хъ мц҇ы тщы̀, нѡ́щи же болѣ́зней даны̀ мѝ сѹ́ть.

When I lie down I say, ‘When shall I arise?’ But the night is long, and I am full of tossing till the dawn.
 
А҆́ще ѹ҆снѹ̀, глаго́лю: когда̀ де́нь; є҆гда́ же воста́нѹ, па́ки: когда̀ ве́черъ; и҆спо́лненъ же быва́ю болѣ́зней ѿ ве́чера до ѹ҆́тра.

My flesh is clothed with worms and dirt; my skin hardens, then breaks out afresh.
 
Мѣ́ситсѧ же моѐ тѣ́ло въ гноѝ черве́й, ѡ҆блива́ю же грѹ́дїе землѝ, гно́й стрѹжа̀.

My days are swifter than a weaver’s shuttle and come to their end without hope.
 
Житїе́ же моѐ є҆́сть скорѧ́е бесѣ́ды, поги́бе же во тще́й наде́жди.

“Remember that my life is a breath; my eye will never again see good.
 
Помѧнѝ ѹ҆̀бо, ѩ҆́кѡ дѹ́хъ мо́й живо́тъ, и҆ ктомѹ̀ не возврати́тсѧ ѻ҆́ко моѐ ви́дѣти блага҄ѧ.

The eye of him who sees me will behold me no more; while your eyes are on me, I shall be gone.
 
Не ѹ҆́зритъ менѐ ѻ҆́ко ви́дѧщагѡ мѧ̀: ѻ҆́чи твоѝ на мнѣ̀, и҆ ктомѹ̀ нѣ́смь,

As the cloud fades and vanishes, so he who goes down to Sheol does not come up;
 
ѩ҆́коже ѡ҆́блакъ ѡ҆чище́нъ ѿ небесѐ: а҆́ще бо человѣ́къ сни́детъ во а҆́дъ, ктомѹ̀ не взы́детъ,

he returns no more to his house, nor does his place know him anymore.
 
ни возврати́тсѧ во сво́й до́мъ, нижѐ и҆́мать є҆го̀ позна́ти ктомѹ̀ мѣ́сто є҆гѡ̀.

“Therefore I will not restrain my mouth; I will speak in the anguish of my spirit; I will complain in the bitterness of my soul.
 
Ѹ҆́бѡ нижѐ а҆́зъ пощажѹ̀ ѹ҆́стъ мои́хъ, возглаго́лю въ нѹ́жди сы́й, ѿве́рзѹ ѹ҆ста̀ моѧ҄ го́рестїю дѹшѝ моеѧ̀ сотѣсне́нъ.

Am I the sea, or a sea monster, that you set a guard over me?
 
Е҆да̀ мо́ре є҆́смь, и҆лѝ ѕмі́й, ѩ҆́кѡ ѹ҆чини́лъ є҆сѝ на мѧ̀ хране́нїе;

When I say, ‘My bed will comfort me, my couch will ease my complaint,’
 
Реко́хъ, ѩ҆́кѡ ѹ҆тѣ́шитъ мѧ̀ ѻ҆́дръ мо́й, произнесѹ́ же ко мнѣ̀ на є҆ди́нѣ сло́во на ло́жи мое́мъ:

then you scare me with dreams and terrify me with visions,
 
ѹ҆страша́еши мѧ̀ со́нїѧми и҆ видѣ́нїѧми ѹ҆жаса́еши мѧ̀:

so that I would choose strangling and death rather than my bones.
 
свободи́ши ѿ дѹ́ха моегѡ̀ дѹ́шѹ мою̀, ѿ сме́рти же кѡ́сти моѧ҄.

I loathe my life; I would not live forever. Leave me alone, for my days are a breath.
 
Не поживѹ́ бо во вѣ́къ, да долготерплю̀: ѿстѹпѝ ѿ менє̀, тще́ бо житїѐ моѐ.

What is man, that you make so much of him, and that you set your heart on him,
 
Что́ бо є҆́сть человѣ́къ, ѩ҆́кѡ возвели́чилъ є҆сѝ є҆го̀; и҆лѝ ѩ҆́кѡ внима́еши ѹ҆мо́мъ къ немѹ̀;

visit him every morning and test him every moment?
 
и҆лѝ посѣще́нїе твори́ши є҆мѹ̀ по всѧ́ко ѹ҆́тро и҆ въ поко́и сѹди́ти є҆го̀ и҆́маши;

How long will you not look away from me, nor leave me alone till I swallow my spit?
 
Доко́лѣ не ѡ҆ста́виши менѐ, нижѐ ѿпѹска́еши мѧ̀, до́ндеже поглощѹ̀ сли҄ны моѧ҄ въ болѣ́зни;

If I sin, what do I do to you, you watcher of mankind? Why have you made me your mark? Why have I become a burden to you?
 
А҆́ще а҆́зъ согрѣши́хъ, что̀ тебѣ̀ возмогѹ̀ содѣ́лати, свѣ́дый ѹ҆́мъ человѣ́чь; почто́ мѧ є҆сѝ положи́лъ прекосло́вна тебѣ̀, и҆ є҆́смь тебѣ̀ бре́менемъ;

Why do you not pardon my transgression and take away my iniquity? For now I shall lie in the earth; you will seek me, but I shall not be.”
 
почто̀ нѣ́си сотвори́лъ беззако́нїю моемѹ̀ забве́нїѧ, и҆ ѡ҆чище́нїѧ грѣха̀ моегѡ̀; нн҃ѣ же въ зе́млю ѿидѹ̀, ѹ҆́тренюѧй же нѣ́смь ктомѹ̀.



2007–2024. Сделано с любовью для любящих и ищущих Бога. Если у вас есть вопросы или пожелания, то пишите нам: bible-man@mail.ru.